Priča o dugmetu i sreći
Jednom davno, u dalekoj zemlji postojalo je malo dugme koje se zvalo Srećko. Srećko je bio jako srećan, jer je svaki put kada bi ga neko pritisnuo, nešto lepo bi se desilo. Možda bi sunce iznenada izašlo iz oblaka, ili bi se pojavila omiljena hrana, ili bi se čula pesma koju je osoba voljela.
Ljudi su brzo saznali za Srećka i svi su ga tražili kako bi ga pritisnuli. Srećko je uživao u pažnji, ali se počeo osećati umorno od stalnog kliktanja. Želeo je malo mira i tišine.
Jednog dana, jedan stariji gospodin je došao i pitao za Srećka. Kada ga je pronašao, umesto da ga odmah pritisne, gospodin je pitao Srećka kako se oseća. Srećko je bio iznenađen i osećao se cenjeno što neko brine o njemu.
Gospodin je Srećku rekao da nije u redu da ljudi stalno traže sreću pritiskajući dugme, jer sreća nije uvek u nečemu što se dogodi spolja. Sreća je i u nama, u našem srcu i duši. Iako je bilo zabavno pritiskati dugme, prava sreća dolazi kada imamo ljubav, mir, prijateljstvo i zahvalnost u našem životu.
Srećko je shvatio da gospodin govori istinu. Odlučio je da se sakrije i da se više ne daje ljudima da ga pritiskaju. Ali umesto da se oseća tužno, Srećko je osetio unutrašnju radost i zahvalnost za sve lepe trenutke koje je doživeo.
I tako, Srećko je naučio da prava sreća ne dolazi samo iz spoljašnjih izvora, već iznutra, iz našeg srca.