Price za Djecu

U jednom malom selu živjela je žena po imenu Sanja sa svojom teško bolesnom majkom Milicom. Milica je bila u godinama i sve slabijeg zdravlja, pa je Sanja odlučila prijaviti njeno stanje državi kako bi dobila finansijsku pomoć. Država je odobrila novac kako bi se Milici omogućila odgovarajuća njega i lekovi. Taj novac je bio namenjen isključivo za troškove vezane za majčino lečenje i brigu.

Međutim, Sanja je imala drugačiji plan. Umesto da novac iskoristi za ono što je zaista bilo potrebno njenoj majci, Sanja je odlučila da ga upotrebi za svoje zadovoljstvo. S obzirom na to da je već dugo maštala o odmoru na moru, a takva prilika joj se retko pružala, odlučila je da iskoristi taj novac za putovanje sa svojom porodicom. Spakovala je kofere, povela muža i decu, i otišla na more, ostavljajući majku kod kuće bez neophodne pomoći.

Dok je Sanja uživala na suncu i u morskim talasima, njena majka je kod kuće ostala sama, bez potrebne brige. Sanja nije razmišljala o posledicama svoje odluke, zavedena idejom o odmoru. Novac namenjen za lečenje potrošila je na sopstveni luksuz, varajući tako ne samo svoju majku, već i državu koja je verovala da pomaže nekome u nevolji.

Kada se Sanja vratila s odmora, saznala je da je njena majka preminula. Šok i krivica su je preplavili. Ne samo da je izgubila majku, već je shvatila da je počinila veliku nepravdu. Uzalud su bile sve radosti odmora kada je posledice svoje pohlepe morala da nosi do kraja života.

Priča o njenoj prevari ubrzo se proširila po selu, a Sanja je postala predmet osude. Njena sebičnost i nepoštenje prema državi i sopstvenoj majci su je odveli u duboku tugu i kajanje. Naučila je na najteži mogući način da nijedan novac, stečen prevarom ili nepoštenjem, ne može doneti istinsku sreću.

Pouka ove priče je jasna: prevara, posebno prema onima koji su nam pružili ruku pomoći, nikada ne donosi dobar ishod. Varajući druge, najviše varamo sebe, i posledice toga su neizbežne. Novac i materijalna dobra ne mogu nadomestiti čisto srce i mirnu savest.